Tvorac ove jedinstvene palate Versaj bio je francuski kralj Luj XIV, poznat pod imenom Kralj Sunce.
Palata Versaj oduvek je privlačila veliki broj turista. Tvorac ove jedinstvene palate bio je francuski kralj Luj XIV, poznat pod imenom Kralj Sunce. Luj XIV je odlučio da nedaleko od Pariza, sa ciljem da zaštiti monarhiju od zavera koje su se kovale u glavnom gradu, sagradi zapanjujuću palatu kao simbol moći, piše Travel Magazine. U veličanstvenoj palati zajedno sa njim živeli su prinčevi, dvorjani i ministri.
Sve u Versaju je moralo da bude jedinstveno. Od soba do vrtova, svaki detalj je pažljivo odabran tako da palata može da ispuni sve hirove i prohteve rasipnog kralja koji je želeo da sagradi najlepšu i najveću palatu na svetu. Red, ravnoteža i simetrija su najbolje reči za opisivanje palate koja je izazivala zavist kod mnogih državnika i vladara tog perioda.
Šta je Versaj?
Kao Dom kraljeva Francuske između 1662. i 1789. godine, Versajska palata je jedna od najvažnijih znamenitosti francuske istorije. Ona je takođe UNESCO baština, a na početku je bila jednostavan i skroman lovački doma sve dok Luj XIV nije imenovan za kralja. Tada je odlučeno da baš na ovom mestu izgradi se velelepna palata.
Izgradnja palate bila je personifikacija njegovog ogromnog bogastva i moći. U muzej palata je pretvorena 1919.godine, a ovde su se dešavali događaji bitni za svetsku istoriju, poput Versajskog ugovora kojim je okončan Prvi svetski rat, a koji je potpisan baš ovde. U nastavku pogledajte relativno nepoznate činjenice o Versaju i njegovom tvorcu:
1. Luj XIV je pre Versaja živeo u Luvru
Francuski kralj Luj XIV je živeo u Luvru, ali pošto se zgrada Luvra nalazila u samom centru Pariza, okružena zgradama, to mu nije omogućivalo da proširi svoju rezidenciju, te nikad nije mogao da pokaže svoju eleganciju i veličinu monarhije. Shodno tome želeo je da pronađe prostor koji bi daleko više izrazio njegovu veličinu, moć koju je Francuska tada posedovala van svojih granica. 1678.godine Luj XIV je napustio Luvr i preselio se u Versaj, palatu koja predstavlja jedno od najvećih arhitektonskih remek-dela ikada poznatih u Evropi.
2. Palata je bila lovačka kuća
Otac kralja Sunca, Luj XIII imao je lovačku kuću u Versaju. Istorija palate počela je 1623. godine, kada je Luj XIII kupio komad zemlje u Versaju za izgradnju lovačke kuće, što je bilo vrlo malo za čoveka koji poznaje običaje francuske kraljevske porodice. Prve promene palate počele su tek četrdeset godina kasnije, pod komandom njegovog sina Luja XIV.
3. Veliki kanal je bio močvara
Zemlja na kojoj je kralj želeo da izgradi svoju impozantnu palatu nije bila dobra za izgradnju. Za realizaciju projekta bilo je potrebno rekostruisanje cele teritorije. Zemljani radovi i poravnanje bili su neophodni za početak izgradnje. Lovačka kuća Luja XIII bila je smeštena na uskoj visoravni okruženoj močvarama. Radnici su morali da zasipaju područje oko visoravni zemljom i kamenjem, kao i da isušuju močvare. Ništa šarmantno nije bilo na ovom mestu pre velikog projekta Luja XIV.
4. Snabdevanje vodom nije bio lak posao
Versaj je bio jedan od retkih dvoraca u Francuskoj koji nije sagrađen pored reke. Za kralja koji je želeo da izgradi stotinu fontana, to je bio veliki izazov. Da bi ostvario svoje snove, stvoreni su veštački ribnjaci. Radnici su izgradili podzemne akvadukte za snabdevanje palate vodom. Sve okolne vode su preusmerene na njega. Pošto to ipak nije bilo dovoljno, fontane su samo uključivali u prisustvu kralja tokom njegovih šetnji. Tako su stvorili iluziju da sve funkcioniše kao što se i očekivalo. Ali fontane su trebale više vode da bi pravilno funkcionisale. Morali su da izmisle novu tehniku i hidraulične metode. Za ovaj projekat je moralo biti izgrađena revolucionarna mašina. Pumpe su crpile vodu od reke Sene i provodile je kroz više od sto metara iznad nivoa same reke, kako bi stigla do akvadukta koji je vodio do palate.
5. Za posetu vrtovima je postojao kodeks oblačenja
Palata nije bila namenjena samo kralju i članovima njegovog domaćinstvima nego su svi mogli slobodno da posete palatu i šetaju unutar bašta. Međutim, postojao je jedan uslov: morali su da budu obučeni po pravilniku. Ako nisu imali odgovorajuću odeću, mogli su da je iznajme na samom ulazu u samu palatu. Elegancija je bila neophodna u Versajskoj palati. Ko nije sledio ova pravila nije imao prava ni da hoda veličanstvenom palatom.
6. Palata je morala da impresionira
Za kralja, Versajska palata bila je odraz njegove moći i slike monarhije, tako da je bilo veoma važno da sve izgleda uzvišeno i očaravajuće. Dvorana ogledala je pravi primer onoga što je kralj želeo da postigne svojim projektom. Luj je želeo da zaslepi posetioce ogledalima, dragocenim mermerima ukrašenim pozlaćenim bronzom i lusterima koji se cakle. Na svodu se mogu videti slike koje prikazuju podvige vladavine. Ogledala su u to vreme bila skupa, a sama Dvorana ogledala je imala impozantan broj njih, čak 357! To je svima pokazalo kraljevo bogastvo.
7. Kralj je angažovao najstručnije ljude za izgradnju Versaja
Kao što sada znate, sve u Versaju bilo je ekstravagantno. Za dizajn palate Luj XIV je angažovao najbolje arhitekte tog vremena kao što su Andre Le Notr za vrtove, Luj Le Vau za arhitekturu i Šarl Le Brun za dekor. Ovi ljudi su uradili neverovatan posao. Oni su udovoljili svim kraljevim željama i ostvarili sve njegove snove uz pomoć radnika.
8. Materijali su dolazili iz cele zemlje za izgradnju palate
Za izgradnju Versajske palate bili su potrebni materijali koji su dolazili iz cele Francuske. Da bi ilustrovali veličinu Francuske, radnici su morali da rade dan i noć. Neki materijali su dolazili morem pa rekom Senom jer su putevi tog vremena bili lošeg kvaliteta. Tako je trebalo punih šest meseci da mermer stigne do Versaja. Ali kralj nije žurio, jer je izgradnja palate, najlepšeg dragulja Francuske, bila prioritet.