Komonvelt danas čine države koje su nekada uglavnom bile kolonije Britanske imperije, međutim, nakon smrti kraljice Elizabete II postavlja se pitanje koja je njegova uloga i da li će novi kralj njime i upravljati.
Pored uloge kraljice Velike Britanije koju je obavljala više od sedam decenija, ona je imala i niz drugih važnih funkcija. Jedna od najpoznatijih je svakako bila i – šef Komonvelta nacija, čija istorija je blisko povezana sa Britanskom imperijom. Međutim, iako je za vreme vladavine kraljice Elizabete II bio pod njenom jurisdikcijom, to ne znači da će njen sin i naslednik kralj Čarls III biti na čelu ove asocijacije.
Šta je Komonvelt?
Komonvelt je organizacija sastavljena od zemalja koje su nekada bile deo Britanske imperije. Zvanično je formiran 1926. godine, kao deo ugovora Balforove deklaracije i predstavlja jednu od najstarijih političkih organizacija na svetu – oformljenu pre Ujedinjenih nacija i Natoa. Kako se navodi na veb stranici asocijacije danas je njihov cilj “podrška vladama članica i partnerstvo sa širom porodicom Komonvelta i drugima, poboljšanje blagostanje svih njenih građana kao i unapređenje zajedničkih interese na globalnom nivou”.
Tokom vremena organizaciji se pridlužilo 56 zemalja, među kojima su tri evropske zemlje, osam azijskih, jedanaest njih iz Pacifika i 13 karipskih i američkih zemalja, ali i 21 afrička. Njen najmanji član je pacifička nacija Nauru koja broji oko 10.000 stanovnika, a najveća – Indija sa 1,4 milijarde stanovnika. Drugim rečima, u Komonveltu živi ukupno oko 2,5 milijardi ljudi.
Poznavaoci prilika tvrde da iako zvuči logično kako je kralj Čarls III nakon smrti svoje majke automatski postao šef Komonvelta, on to tehnički nije. Razlog za ovo leži u činjenici da upravljanje asocijacijom nije određeno porodičnom lozom i direktnim nasleđivanjem već demokratskim izborima – njega moraju da izglasaju lideri unutar organizacije.
Nakon smrti kraljice generalna sekretarka Komonvelta Patriša Škotland se obratila rečima: “Njeno Veličanstvo je volelo Komonvelt, a Komonvelt je voleo nju” i dodala da je za svog života ispunila obećanje koje je dala dolaskom na njegovo čelo 1947. godine te da je posetila sve zemlje članice i propustila samo jedan sastanak šefova vlada od 1971. do 2018. godine.
Izvor nationalgeographic.rs