Legenda o Katarini Sforci kao neustrašivoj plemkinji sa mačem u ruci je nastala još za vreme njenog života.IZVOR: FACEBOOK/TRILUSSA PARRUCCHIERA UOMO-DONNAA
Porodica Sforca je bila jedna od najmoćnijih u Italiji tokom renesanse. Sforce su upravljale Milanom, a za razliku od firentinskih Medičija, čija moć se oslanjala na ogromne količine novca, sudbina ove porodice zavisila je od vojne snage.
Bitke i mačevi su u tom periodu bili ekskluzivno pravo muškaraca, sve dok se nije pojavila Katarina Sforca.
Ko je bila Katarina Sforca?
Njen deda, Frančesko Sforca bio je kondotijer tj, vođa najamničke vojske i čuveni vojskovođa. Kada je sredinom XV veka u Milanu izbio građanski rat, on je odlučio da preuzme vlast. Od tada pa sve do 1535. godine, porodica Sforca je bila na čelu Milana.
Frančeskov sin, Galeaco Mario, je 1463. godine dobio dete sa ženom svog najboljeg prijatelja – devojčicu, Katarinu Sforcu.
Iako je bila vanbračno dete odgajana je na dvoru, kao član porodice. Ćerka milanskog vojvode imala je svestrano obrazovanje. Čitala je dela istaknutih humanista, ali je i učila kako da se bori zajedno sa svojom braćom. Ipak, kao i za većinu žena viskokog staleža njenog vremena, porodica Sforca je za nju imala plan – da je dobro uda, kako bi od toga imali korist.
Sa svega deset godina, Katarinu su verili za Đirolama Rijarija, nećaka pape Siksta IV, koji je skoro dve decenije bio stariji od nje. Plan je bio da ovaj brak porodici Sforca obezbedi bogatstvo koje im je bilo preko potrebno.
Dok se Katarina školovala, Rijarijo je zahvaljujući vezama, preuzimao kontrolu nad centralnim italijanskim teritorijama. Međutim, kada je milanska aristorkatija odlučila da Galecao Sforca mora da umre, situacija se naglo promenila. Kada je grupa zaverenika ubila njenog oca, tada četrnaestogodišnja Katarina je odmah poslata kod verenika. Tinejdžerku je u Rimu dočekao papa koji je priredio banket njoj u čast.
Katarina je nastavila da se obrazuje, a njen uspon tek je bio na pomolu.
Uspon vanbračne ćerke
Đirolamo Rijarijo i njegova mlada žena Katarina Sforca započeli su zajednički život u Rimu, gde je on vremenom postao papina desna ruka.
Tokom naredne dve decenije, Katarina je rodila devetoro dece – sedmoro Rijariju i dvoje ljubavnicima. Istorijski izvori navode da je između proleća 1479. godine i leta 1481. godine rodila čak tri bebe. Ali trudnoće nisu usporile Katarinu Sforcu.
U prvim godinama njihovog braka Rijarijo je kovao planove protiv porodice Mediči. Njegove teritorije su se u Toskani graničile sa njihovim, a prilikom jednog neuspelog pokušaja atentata 1478. godine, dolazi do sukoba.
Neprijatelji su neprestano kovali zavere protiv moćnog para, pa je Katarina Sforca sama počela da obučava vojnike, insistirajući na lojalnosti i disciplini.
Kada je 1484. godine, papa i rođak njenog supruga umro, u Rimu je zavladao haos. Ne želeći da prepusti svoj život sudbini, Katarina je sela na konja i odjurila na tvrđavu Sant Anđelo kako bi učestvovala u izboru sledećeg pape. Iako je bila u sedmom mesecu trudnoće, Katarina je zauzela tvrđavi sve vreme vitlajući mačem. Kardinali su dolazili na papin pogreb, ali nisu želeli da uđu u grad zbog straha od oružanog napada Sforce.
Renesansna žena koja vlada sama
Njen suprug se 1487. godine ozbiljno razboleo, zbog čega Katarini prepustio vođenje Imole i Forlija. Zavere protiv Rijarija su nicale na svakom ćošku, međutim, njegova žena se uspešno i brutalno obračunala sa većinom protivnika. Kao znak upozorenja, naredila je da se glave zaverenika ređaju ispred kapija Forlija. Ipak, to nije sprečilo ubice da 1488. godine stignu do Rijarija i oduzmu mu život.
“Saterana u ćošak” iz svoje opkoljene tvrđave poslala je poruku u Milano, moleći za pomoć. Ali rulja je upala u palatu pre nego što je pomoć stigla, a ona i njena deca postali su zatvorenici.
Iako zatvorena, Katarina nije želela da se preda. Zatvorenici su njenu decu držali kao taoce, a na nju su vršeni veliki pritisci. Ali umesto predaje, Katarina se, kako piše u istorijski izvorima, popela na zid tvrđave zadigla haljinu i viknula: “Učinite to ako želite: obesite ih, čak i preda mnom. Evo, imam šta je potrebno da napravim drugu!”
Samouverenost i rizik su se isplatili. Zaverenici su joj vratili decu i ostavili je da vlada. Sa samo 25 godina, Katarina Sforca je kao regentkinja svog sina, samostalno vladala Imolom i Forlijem.
Poslednje godine Katarine Sforce
Kada je porodica Bordžija 1492. godine došla na vlast, teritorije Katarine Sforce ponovo su bile ugrožene. Ćezare Bordžija, sin pape Aleksandra VI, preuzeo je Imolu i Forli od Katarine. Ali ona je imala nekoliko trikova u rukavu.
Iako su Mediči bili neprijatelji njene porodice, Katarina se upustila u vanbračnu vezu sa Đovanijem de Medičijem, za koju pojedini istoričari tvrde da je bila krunisana tajnim brakom i da mu je rodila dete.
Iako je Đovani u međuvremenu umro od kuge, Sforca je računala na podršku ostatka njegove porodice. Kada je porodica Bordžija bila prognana, nova Republika Firenca je poslala mladog diplomatu da pregovara sa njom. Mladi diplomata bio je Nikolo Makijaveli kog je Katarina Sforca, prema rečima onovremenih hroničara, opisala kao neimpresivnog.
https://www.facebook.com/plugins/post.php?href=https://www.facebook.com/trilussaparrucchiera/photos/a.820919394599228/4598070306884099/%3Ftype%3D3&show_text=false&width=500
Umesto predaje, Katarina je krenula u bitku protiv te ozloglašene i moćne porodice. Obukla je oklop i povela vojsku od 900 ljudi da brani svoje zemlje. Napori su propali. Katarina je bila prinuđena da se sa svojom decom povuče u Firencu.
Istorijski izvori navode da je Katarina Sforca umrla 1507, sa 46 godina. Oni koji su je nadživeli kritikovali su je zbog njenog “muškog” ponašanja.
Današnji istoričari je pak porede sa Jovankom Orleankom, naglašavajući da su obe bile renesansne žene koje se nisu plašile da izvuku mač i odjašu u bitku. Katarina Sforca bila je omražena jer je radila isto što i muškarci i to veoma uspešno, zaključuju istoričari.