Међусобно разумијевање народа има важну улогу у заједништву сваког друштва. Развој суживота и у граду и у селу заснива се на покретању позитивних промјена, подржавању добрих иницијатива и пројеката, од локалног до оних ширег друштвеног значаја. Живјети „заједништво“ значи тежити бољој, одрживој будућности цјелокупне заједнице.
Питање мира и помирења је питање живота и смрти. Миран и човјека достојан живот могућ је тек у форми заједништва и узајамног повјерења грађана једне друштвене заједнице. По својој природи човјек је биће са урођеним страхом али он мора улагати велики напор у изграђивање добрих и темељитих узајамних односа између различитих нација у нашем друштву. Само такво друштво може истински напредовати. Неопходно је освијестити људе од наметнуте националисичке реторике и указати због чега су потребни једни другима. Брига за другога је један од главних фактора помирења. Разједињене и мржњом затроване грађане није тешко покренути у ратне сукобе јер за њих заједнички живот представља нешто што ће избрисати неки вид ниховог идентитета. Страх од „другог“ нам одржавају и хране поједини политички лидери и вјерске заједнице у служби политике, које под маском очувања националног бића владају и придоносе личној користи. Зато је битно да повјерење крене из базе, од појединачних чланова дрштва. Мостови повјерења се не граде преко институција као одлучујућег фактора, него само као пратећег.
Када појединаци, обичани „мали“ људи, успоставе међусобно дјеловање, толеранцију, повјерење и суживот, тада ће и сам страх од другог и другачијег ишчезнути. Усљед настале сарадње и напретка, окружење ће прихватити те позитивне вриједности. Поштовање друге вјере и обичаја је темељни дио помирења. То је и вриједност која се уско веже са поштењем у које вјерујемо и које живимо, које обавезује да стојимо иза својих ријечи и дјела. Поштење подразумијева и одговорност, отворенист и искреност. Сви ти позитивни потези нас могу довести до циља.
Наш начин функционисања је одраз наше вриједности, а она је представљена дубоким поштовањем живота и свега што живот чини.
Игор Шикуљак, IV -2 СШЦ-а
“pOkrenimo se zajedno”, projekat koji implementira udruženje “Sara-Srebrenica” u okviru PRO-Budućnost projekta, okupio je nevjerovatne mlade ljude i iznjedrio nevjerovatne priče o ljudskosti, o nevidljivim herojima našeg vremena… o miru, zajedništvu i povjerenju među ljudima. Ovo je generacija koja obećava, svojim djelima, neku vedriju budućnost. Tekstove koje možete pročitati iznad, pisali su vlasenički srednjoškolci.