Za samo pola veka koncentracija sperme se prepolovila i približila kritičnoj granici od 40 miliona po milimetru, a ono što najviše brine stručnjake je da se ovaj trend ubrzava poslednjih godina.
JUČE JE SVET obišla vest o rođenju osmomilijarditog stanovnika naše planete. Ipak i pored toga što smo od 1975. godine na svakih 11 godina postojali bogatiji za po milijardu ljudi naučnici upozoravaju da se suočavamo sa reproduktivnom krizom koja bi mogla da ostavi nesagledive posledice po nas.
Najnovija studija sprovedena na 153 muškarca sugeriše da je prosečna koncentracija spermatozoida pala sa 101,2 na 49 miliona po mililitru u vremenskom intervalu od 1973. do 2018. godine, što preračunato u procente iznosi 51,6 posto. Ono što najviše zabrinjava stručnjake jeste da je pad koncentracije najizraženiji u periodu od 2000. godine i da iznosi 2,64 posto na godišnjem nivou, za razliku od poslednjih decenija 20. veka kada je iznosio 1,16 posto.
“Mislim da je ovo još jedan znak da nešto nije u redu sa našom planetom i da moramo nešto da uradimo povodom toga. Dakle, da, mislim da je ovo kriza sa kojom moramo da se pozabavimo pre nego što dostigne prekretnicu koja najverovatnije neće biti reverzibilna”, rekao je profesor Hagaj Levin sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Šta se dešava sa reprodukcijom?
Neke procene ukazuju da je kapacitet reprodukcije ugrožen ukoliko koncentracija sperme padne ispod 40 miliona po mililitru, što ukazuje da bi uskoro mogli da se suočimo sa ozbiljnim problemom. Levin objašnjava da je očigledno kako je pad izraženiji u poslednjih nekoliko godina, ali da nije siguran šta može biti uzrok ove pojave.
Jedna od hipoteza je da upotreba hemikalija ometa pravilan rad našeg endokrinog sistema ili možda čak i zagađenje za koje je ustanovljeno da ima uticaj čak i na fetus u razvoju. Pored toga, svi su saglasni da faktori poput pušenja, alkohola, loše ishrane i gojaznosti dodatno utiču na kvalitet sperme.
Mnogi od njegovih kolega navode da nisu iznenađeni rezultatima i da je ovo slika sa kojom se sve šečće susreću u praksi, iako se može reći da čitava situacija predstavlja fenomen na globalnom nivou. Stručnjak za reprodukciju Ričard Šarp sa Univerziteta u Edinburgu, objašnjava da je ovo veoma loša vest za starije partnere koji duži vremenski period pokušavaju da dobiju decu.
“Manji broj spermatozoida će predstavljari veliki problem za čitavo društvo u narednih pedesetak godina jer će sve manje mladih ljudi raditi i izdržavati sve veći broj starijih ljudi”, zaključio je on.
Rezultati studije su objavljeni u časopisu Human Reproduction Update.