Istoričarima je bilo potrebno mnogo truda i vremena da povežu sve činjenice iz mirnog života slavne književnice.
Džejn Ostin je jedna od najznačajnijih književnih ličnosti svih vremena. Njene knjige obuhvatale su romantiku, ironiju, ali i društvenu kritiku. Iako ste verovatno pročitali sva njena dela, ove stvari verovatno niste znali:
- BILA JE JEDNO OD OSMORO DECE
Džejn je rođena u Engleskoj 16. decembra 1775. Godine kao jedno od dece Džordža i Kasandre Ostin. Prvih dvadeset i tri godine svog života provela je u malom mestu Steventonu u kući koja je bila dupke puna. Otac joj je bio sveštenik, a ona izuzetno bliska sa sestrom Kasandrom.
- MAJKA JOJ JE BILA UDATA ZA ČOVEKA IZ NIŽE DRUŠTVENE KLASE
Iako njena majka nikada nije dovodila u pitanje svoju odluku da stupi u brak sa čovekom koji je bio na nižoj društvenoj lestvici od nje, Džejn se u svojim romanima često doticala teme društvenih klasa, verovatno inspirisana slučajem sopstvene porodice.
- IMALA JE DVE VELIKE LJUBAVI
Prva je bila Roj Lefroj koji je bio velika inspiracija za Razum i osećajnost. Roj je bio nećak njenog prijatelja. Taj prijatelj je kasnije rasturio njihovu vezu jer je znao da će ona, ako se uda za nikogovića, izgubiti pravo na nasledstvo. Druga velika ljubav bio je mladi sveštenik koga je upoznala na odmoru na obalama Devona. On je planirao da je zaprosi, ali mu se na tom putu isprečila njegova prerana smrt.
- NIKADA SE NIJE UDAVALA. JEDNOM JE DALA, A ZATIM POVUKLA PRISTANAK
Imućni muškarac, šest godina mlađi od nje, ju je zaprosio. Međutim, ona ga je smatrala nevaspitanim i naprasitim, te je, nakon neprospavane noći koju je provela u razmišljanju, povukla svoj pristanak. Ovo je izazvalo veliki skandal.
- SA DVADESET I TRI GODINE VEĆ JE ZAVRŠILA KONAČNE VERZIJE TRI ROMANA
U pitanju su Razum i osećajnost, Gordost i predrasude i Nortengerska opatija.
- 1816. GODINE DOBILA JE BOLEST KOJA NIKADA NIJE DIJAGNOSTIKOVANA
Danas se smatra da je u pitanju bila Adisonova bolest. Preminula je naredne godine, u svojoj četrdeset i prvoj godini, i sahranjena je u katedrali u Vinčesteru.
- U TESTAMENTU JE SPOMENULA SAMO TROJE LJUDI
Iako je njena porodica bila velika, u testamentu su spomenuti samo njen brat Henri, sestra Kasandra i gospođa Bigeon koja je bila sekretarica Henrijeve preminule supruge.
- ZA ŽIVOTA JE OBJAVILA ČETIRI, OD UKUPNO ŠEST NAPISANIH ROMANA
Nortengerska opatija i Pod tuđim uticajem su objavljeni tek nakon njene smrti.
- ZA NJENOG ŽIVOTA NIKO NIJE ZNAO DA PIŠE KNJIGE
Brat Henri je, nakon njene smrti, otkrio njen identitet.
- NJENI ROMANI INSPIRISALI SU FILMSKE STVARAOCE
Prvu filmsku adaptaciju doživela je Ema 1937. godine. Gvinet Paltrou je 1996. godine dala svoju viziju Eme. Navodno je i film Clueless iz 1995. inspirisan ovom knjigom, a priča se i da je film Dobri momci (Goodfellas) Martina Skorsezea samo nasilnija verzija romana Mansfild park.