Pod uticajem moderne kulture većina ima iskrivljeno mišljenje o antičkim togama, a istina je da su one nekada imale određenu simboliku i da su predstavljale modu koja se vremenom menjala.IZVOR: PROFIMEDIA
ČESTO U FILMOVIMA ili na maskenbalima možemo videti odevni predmet koji na prvi pogled deluje kao prijatan komad odeće, a koji je u starom Rimu bio veoma popularan. A prava istina je da toge nisu bile udobne, kao i da je postojalo nekoliko vrsta koje su nosili isključivo muškarci od 2. veka p.n.e.. Tradicionalno, one su predstavljale dugačke komade tkanine – dužine od 3,7 do 6 metara – koje su se prebacivale preko obične tunike i levog ramena, kako bi desna ruka ostala slobodna. A malo poznata činjenica je da su pravljene od vune.
“Ne mogu ni da zamislim kakav je osećaj bio biti zamotan u vunu tokom vrelog italijanskog leta. Mora da je bilo zaista strašno”, rekla je istoričarka mode Keli Olson sa Univerziteta Zapadni Ontario. Ipak, kako dodaje ovaj modni trend se ne razlikuje od drugih neobičnih trendova, koji su praktikovani kroz istoriju – iz razloga što je svaki od njih tražio neku žrtvu.
“Ljudi su oduvek nosili ne baš prijatne i udobne stvari, posebno kada je status u pitanju”, rekla je arheolog Ursula Rot. Stoga ne čudi da su i bogati muškarci Rima nosili toge kao statusni simbol – bogatstva i državljanstva. Međutim, pretpostavka je da se one nisu nosile stalno i da se nisu mogle videti na selu, već da su se smatrale nekom vrstom poslovnog odela, koje su nosile osobe zaposlene u administraciji ili tokom bitnih događaja.
Stari Grci nisu imali pojma šta su to toge
Sve dok ih Rimsko carstvo nije kolonizovalo sredinom 2. veka p.n.e., stari Grci nisu imali predstavu šta je to toga. Umesto toga, oni su nosili odeću po imenu himation – koja se nosila na sličan način, s jednom bitno razlikom – nosile su ga i žene. Jedna od glavnih razlika između himationa i toge u estetskom smislu bio je donji rub, jer je kod himationa on bio ravan, dok je kod toga bio zakrivljen.
Kao što je već spomenuto postojalo je nekoliko vrsta različitih toga, koje su se koristile u različite svrhe. Standardna je bila toga virilis, koju su mogli da nose rimski državljani nakon sticanja punoletstva. Ipak, muška deca bogatih funkcionera su nosili njenu varijaciju sa grimiznim proubom, koja se zvala praetexta. Tamnosive ili crne pulla toge bile su rezervisane za sahrane, dok su ljubičaste i zlatom izvezene picta-e nosili samo istaknuti generali i funkcioneri.
Ipak, ukoliko bi neki od njih odlučio da se kandiduje za određenu funkciju, on je svoju kampanju najavljivao beljenjem ljubičaste toge kredom u procesu koji se naziva candidus – ili prevedeno na srpski jezik “besprekoran”. Istoričari objašnjavaju da reč kandidat upravo vuče poreklo iz ove prakse.
Moda se menja
Međutim, pored boja, dužina i stilovi draperija su se često menjali. U Rimskoj republici, toge su bile prilično skromni odevni komadi. Ali kada je car Avgust došao na vlast 27. godine p.n.e., one su postale duže i “ukrašenije”. Mnogi stručnjaci ovu promenu povezuju sa prosperitetom države i boljim trgovačkim vezama. Ovo je takođe dovelo do toga da su se od tog trenutka pa sve do početka 3. veka n.e. stilovi nošenja i ukrašavanja draperija često menjali, da bi ona na kraju postala besplatna za sve.
Određeni nalazi poput reljefa i grnčarije, prikazuju neke od detalja i dodataka na togama. Ali, naučnici ističu kako još uvek nisu utvrdili da li su ovi dodaci zaista nošeni i u stvarnom životu ili predstavljaju samo umetničku slobodu. Iako akademska zajednica nije tradicionalno proučavala klasičnu modu, istraživači poput Keli Olsen pokušavaju da se ovakav stav promeni.