Поводом 145 година од рођења муфтије Мухамеда Шефкета Курта, 115 година од рођења и 40 година од смрти проте Ђорђа Јовановића, Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ у Тузли организује у петак, 3. јануара од 18 часова, у просторијама Друштва, Јеврејска бб, вече сјећања на један од најсвјетлијих примјера хуманости, човјекољубља и храбрости, на Бадње вече 1942. године.
Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је на Бадње вече 1942. године минирати Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побити окупљене вјернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши. За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника Wista, и од њега енергично захтијевао да онемогући злочин. Након интервенције муфтије Курта, њемачка команда је, из својих интереса, истакла плакат са упозорењем да “нико не смије никога злостављати, одузимати или рушити туђу имовину и дирати живаљ који слави”.
Муфтија је послије рата због овог чина одликован Орденом братства и јединства, а међу српским становништвом је био посебно цијењен.
На џенази муфтије Курта 1963. године окупило се више од 10.000 људи. Дошао је и велики број Срба из Тузле и регије. Говор је одржао прота Ђорђе Јовановић, који је потом замолио да он лично сиђе у мезар и спусти табут еф. Курта.
Мање је познато да је поп Ђорђе дигао глас против покрштавања муслиманске дјеце у Семберији, да је ухапшен као сарадник НОП-а и одведен у Дахау, а да су његовој супрузи Вишњи, у знак одмазде, четници забијали ексере у нокте, те да су обоје посљедице тортуре носили до краја живота.
Пријатељство муфтије Курта и проте Јовановића сковано је на великим дјелима борбе за комшијски народ.
Памтимо их, и славимо их, као трајне узоре части и човјечности!