Izgrađujući akademske sinergije između osam zemalja jugoistočne Evrope, potvrđene na Forumu rektora jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana 2024. godine, sa zadovoljstvom najavljujemo:
POZIV ZA PRIJAVE ZA STIPENDIJE
U OKVIRU REGIONALNE MREŽE CENTARA ZA NAPREDNE STUDIJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI (RECAS)
Predstojeća Regionalna stipendija podstaknuće stipendiste da sprovode i prezentuju svoja istraživanja u regionalnim centrima širom jugoistočne Evrope, dodatno proširujući mrežu akademika angažovanih u regionu. Stipendisti će dobiti podršku domaćina na Univerzitetima u Rijeci i Beogradu, sa mogućnošću izbora ko-domaćina na Univerzitetima u Skoplju, Sarajevu, Ljubljani, Prištini, Tirani ili Podgorici po njihovom izboru.
Svaki stipendista će imati priliku da provede do četiri nedelje radeći na svom istraživačkom projektu na partnerskom univerzitetu i poveže se sa drugim naučnicima i istraživačkim zajednicama u svojoj oblasti, obavlja prikupljanje podataka i/ili stekne iskustvo sa određenom istraživačkom metodom. Očekujemo da kandidati budu orijentisani na akciju, sa ciljem popunjavanja informativnih praznina u datim oblastima ili razvijanja alternativnih rešenja pogodnih za aktivnosti zagovaranja.
2025 TEMA STIPENDIJE: PROMENE NA BALKANU – STRATEŠKE INTERVENCIJE ZA DEMOKRATSKU EVROPU
U kontekstu gde se čini da je društvene i ekonomske obrasce teško promeniti na strukturni način, ovaj predlog hvatanja trenutka, transformisanja pasivnosti u aktivnost sa maštom i razumevanjem i uključivanjem u svoju okolinu, izbegavanjem nemoguće frontalne konfrontacije, prebacuje fokus na promene koje akteri mogu proizvesti ovde i sada.
Evropa mora delovati kao celina, kao koordinisani sistem koji hrabro stoji za evropske vrednosti i štiti socijalna prava koja čine Evropu tako poželjnom za građane ostatka sveta. Evropska pozicija u odnosima sa SAD, Rusijom, Kinom i Globalnim Jugom ima dubok uticaj na Balkan, kao i akcije balkanskih zemalja koje stvaraju tenzije i nesigurnost za Evropu usred promenljivih geopolitičkih okolnosti.
Evropa je kontinent koji stari. Demografske promene su glavni problem regiona i EU uopšte. Ovo utiče na živote starijih generacija, ali takođe menja životnu sredinu i iskustvo mlađe generacije u Evropi. Čak i ako ova situacija ima negativne posledice, moramo tražiti potencijale i nove puteve u svetlu globalnih promena kao što su klimatske promene, migracije i ozbiljna erozija demokratije. U tom smislu naglašavamo važnost inovacija u različitim društvenim oblastima koje mogu ojačati demokratije i demokratsku otpornost.
Rešavanje međusobno povezanih kriza predstavlja jedinstvenu priliku za integrisana, inovativna rešenja. Koji alati i okviri su potrebni da bi se bolje iskoristile buduće prilike u svakoj od ovih oblasti? Kroz Regionalnu mrežu centara za napredne studije (RECAS) smeštenih na glavnim univerzitetima unutar i izvan regiona, cilj nam je da razumemo programske dokumente i akcije koje pokreću tradicionalne organizacije civilnog društva, grassroots pokrete i političke stranke, i potencijal ovih aktera za demokratske promene u regionu.
Posebno ohrabrujemo kandidate koji će se baviti sledećim tematskim fokusima:
Ekonomske promene: U jugoistočnoj Evropi, koja je posebno naš fokus, dvostruke krize neodrživog penzionog sistema i nadolazećeg jaza u sukcesiji među manjim preduzećima prete evropskoj ekonomskoj stabilnosti i budućem prosperitetu. Ova međusobno povezana pitanja zahtevaju hitnu pažnju i koordinisana rešenja kako bi se zaštitili životi miliona ljudi i osigurala dugoročna ekonomska održivost. Zemlje u regionu se oslanjaju na penzione sisteme zasnovane na principu “pay-as-you-go”, gde trenutni radnici svojim doprinosima finansiraju penzionere. Sa sve većim brojem penzionera i smanjenjem radne snage, ovi sistemi se bore da ostanu solventni, što često dovodi do većeg javnog duga jer vlade pokrivaju manjkove. Niske stope zamene ostavljaju mnoge starije građane u finansijskim teškoćama, a rasprostranjenost neformalnog zapošljavanja smanjuje doprinose penzionim šemama.
Emigracija mladih, kvalifikovanih radnika u zapadnu Evropu pogoršava problem, smanjujući broj onih koji doprinose penzionom sistemu i pogoršavajući ekonomsku nestabilnost. Porodična preduzeća, ključna za ekonomije regiona, suočavaju se sa kritičnim jazom u sukcesiji. Na Balkanu, jedna trećina vlasnika preduzeća nema planove za sukcesiju, a skoro dve trećine planira da prenese preduzeća na svoju decu bez jasnih strategija. Cirkularna migracija može se smatrati prilikom za rešavanje problematičnih pitanja u regionu, ali nije jasno koji je politički okvir i podsticaji za takvu migraciju. Inicijative mogu uključivati olakšavanje prekograničnih penzionih aranžmana, pružanje podsticaja za povratak preduzetnika i podsticanje mreža za povezivanje dijasporskih zajednica sa lokalnim ekonomijama.
Ključno pitanje je koja regionalna akcija može rešiti ove ekonomske izazove kako bi region postigao ekonomsku stabilnost i dostigao prosečan nivo EU?
Digitalne promene: Digitalizacija na Balkanu suočava se sa nekoliko ključnih izazova, uključujući ograničen pristup širokopojasnom internetu, zastarelu tehnologiju i različite regulatorne okvire koji komplikuju prekogranične inicijative. Ekonomska ograničenja, kao što su nedostatak finansiranja i visoki troškovi, zajedno sa nedostatkom digitalne pismenosti i tehničke stručnosti, dodatno ometaju napredak. Pored toga, upotreba digitalnih alata za širenje lažnih vesti i slabe mere sajber bezbednosti doprinose niskom poverenju javnosti u digitalne usluge. Međutim, uprkos izazovima, Balkan postaje konkurentan centar za IT kompanije, zahvaljujući kvalifikovanoj i višejezičnoj radnoj snazi, nižim operativnim troškovima i rastućoj startup kulturi koju podržavaju inkubatori i mreže. Strateška lokacija regiona omogućava pristup glavnim tržištima. Ovaj priliv, posebno iz Rusije, podstiče regionalnu konkurentnost, ekonomski rast i pozicionira Balkan kao rastući tehnološki centar.
Ključno pitanje je kako ovo okruženje može doprineti uspešnoj integraciji u evropski digitalni prostor i koji izazovi, posebno bezbednosni, su identifikovani na regionalnom nivou?
Zelene promene: Zelena tranzicija na Balkanu suočava se sa nekoliko ključnih izazova, uključujući zastarelu energetsku infrastrukturu koja se u velikoj meri oslanja na ugalj, što otežava prelazak na obnovljive izvore energije. Ograničeni finansijski resursi i ulaganja u zelene tehnologije dodatno ometaju napredak. Regulatorne i političke nedoslednosti širom regiona stvaraju prepreke za kohezivne ekološke strategije. Pored toga, postoji nedostatak javne svesti i obrazovanja o pitanjima održivosti, kao i nedovoljna podrška vlade za zelene inicijative. Region se takođe suočava sa zagađenjem, upravljanjem otpadom i očuvanjem biodiverziteta. Prevazilaženje ovih izazova zahteva koordinisane regionalne napore, značajna ulaganja i robusne političke reforme za podsticanje održivog razvoja.
Ključno pitanje je koje regionalne akcije mogu biti pokretači zelene i pravedne tranzicije u jugoistočnoj Evropi?
Za više informacija pogledajte ovu stranicu (engleski).
Izvor: Institut za filozofiju i društvenu teoriju